Uloga biljnih ulja u nezi kože

by

Koža je indikator celokupnog zdravlja tokom života, a doživotna nega i životna sredina se odražavaju starenjem. Cilj edukacije o nezi kože jeste podučavanje i jačanje navika koje će podržati i održati optimalnu funkciju površinskog sloja epidermisa – stratum corneum, koja je pre svega zaštitna jer predstavlja fizičku barijeru unutrašnjosti tela i spoljašnje sredine. Ako dođe do dermatoloških problema ili povreda to će vam pomoći da oporavite njegovu barijernu funkciju.

Poznato vam je da gotovo svi najdelotvorniji melemi upravo sadrže mešavine raznih biljnih ulja. Toliko su jaki da rešavaju nerešive probleme ljudi poput ožiljaka, strija, ekcema… Da li treba da spominjem Šaljićeve meleme koji su rešili (i dalje rešavaju) mnoge probleme u prošlosti zahvaljujući tradicionalnom znanju? Na temelju takvog znanja i u skladu sa kulturom nastale su mnoge ugledne firme širom sveta, a brendovi dobili visoko poštovanje (učenih) ljudi. Verovali ili ne, nega uljima je najluksuznija, istovremeno i vrlo opasna nega koju sebi možete priuštiti.

Prirodna biljna ulja se koriste kao topikalna terapija širom sveta i njihova primena seže u duboku prošlost. Mnoga biljna ulja poseduju jedinjenja sa specifičnim biološkim delovanjem kao što su antimikrobno, antibakterijsko, antiinflamatorno… što ih čini atraktivnom zamenom i komplementarnim tretmanom kserotične kože (izuzetno suve) ili drugih dermatoza izazvanih poremećajem kožne barijere.

 

Zašto su ulja važna u nezi kože

 

Poznato je da su lipidi jedna od glavnih komponenti ćeijskih membrana. Njihova uloga je strukturna, uloga u povezivanju ćelija, prenošenju nervnih impulsa, formiranju energetskih rezervi, zaštiti organizma od mehaničkih povreda i u stvaranju barijere između spoljašnje i unutrašnje sredine. Nedostatak lipida u ćelijskim membranama uzrokuje nastanak suve kože. To ne treba mešati sa nastankom dehidrirane kože. Suva koža je nastala jer su se lojne žlezde smanjile, uništile, iščezle vremenom ili su samo nedovoljno aktivne te koža ne luči dovoljno masnoće. Godinama se smanjuje cirkulacija pa tako i sposobnost regeneracije ćelija (keratinocite se dele sporije) te dolazi do smanjenja proizvodnje sebuma. Kada je dehidrirana koža u pitanju, to nije tip kože već je samo (trenutno) stanje kože koje je uslovljeno nedovoljnom vlagom i prepoznaćete to stanje ako vaša koža veoma brzo upija kozmetiku koju nanosite, a ako je lice u pitanju i šminku – što nije poželjno ni iz higijenskih ni estetskih razloga.

Da bi se zaštitio od štetnih uticaja okoline, stratum corneum se razvio tako da generiše i održava sam sebe. On se sastoji od makromolekula koji mu obezbeđuju strukturu, hidrataciju, plastičnost i prepreku za gubitak vode. Sastoji se od tri osnovne komponente osim prirodnih hidrirajućih faktora tu su: lipidima vezane korneocite (terminalno diferencirane keratinocite bogate proteinima, ćelije koje se odbacuju perutanjem), korneodezmozoma (veze izmedju korneocita koje “sabijaju” korneocite i omogućavaju integritet) i lipida. Glavne lipidne komponente su keramidi (oko 50%), slobodne masne kiseline (10-20%), holesterol (25%) i neki njegovi derivati.

Keramidi kao najzastupljeniji su veoma važni za održavanje strukture površinskog sloja epidermisa kože i zato je potrebno održavati samu njihovu građu. Oni se sastoje od molekula sfingozina i masne kiseline. Opet te masne kiseline? O da! Kako bismo očuvali taj integritet kože potrebno je kožu negovati masnim negujućim sredstvima, pre svega uljima koja su bogata masnim kiselinama od kojih su za čoveka najvažnije esencijalne (omega-3 i omega-6) koje sam organizam ne može da sintetiše i unose se hranom, ili dermalno negujućim preparatima.

Masne kiseline predstavljaju “sigurne profile” ulja, one promovišu propustljivost kože kroz fluidaciju lipida epidermisa i omogućavaju efikasno poboljšanje transdermalnog prenosa lekova i/ili aktivnih supstanci. 

 

Kvalitet biljnih ulja

 

Jedinstvene karakteristike različitih ulja su važne kada se razmatra njihova upotreba za topikalnu negu kože. Različiti odnosi masnih kiselina su glavne determinante za određivanje koristi prirodnih ulja u nezi kože. Tako ulja sa većom koncentracijom linolne u odnosu na oleinsku kiselinu imaju bolji potencijal za popravku epidermisa, dok ulja sa većom količinom oleinske kiseline, mogu čak i narušavati integritet kožne barijere.

Šta to znači? Zasićenost ulja određuje kvalitet ulja generalno, a u kozmetologiji i nezasićena i zasićena ulja imaju neku primenu koja ih čini dobrim. Ranije, pre aktivnih naučnih istraživanja, smatralo se da nezasićene masne kiseline (poli i mononezasićene) imaju prednost u odnosu na zasićene kada su u pitanju konzumacija i nega.

Zašto? Odgovor leži u strukturi ovih masnih kiselina zbog koje se one lakse ili teže “pakuju” ili se, pak, gomilaju. U suštini nezasićene masne kiseline nemaju maksimalan broj vodonika vezanih za ugljenike, lakse se mogu rastaviti, nestabilne su i lakse se vezuju. Kao takve imaju prednost kada je u pitanju “popravka” kože. Dakle, doći će na oštećeno mesto kako bi se “svezale” za lipidni dvosloj ćelijske membrane. Nezasićene masne kiseline (suncokretovo, ulje koštica grožđa, maslinovo, jojobino…) imaju niske tačke topljenja, a ista raste od poli preko mono do zasićenih masnih kiselina (kokosovo, palmino ulje) zato se ova ulja razlikuju po konzistenciji – nezasićena su tečna, lako kvarljiva (zbog nestabilnih veza podložnija su oksidaciji), a zasićena čvrsta na sobnoj temperaturi. Zagrevanjem zasićenih ulja kidaju se veze među atomima i formiraju se nezasićene veze. Izbegavajte da vam se kokosovo ulje konstantno zagreva i hladi. Osim što može da izgubi svoje dejstvo postaje vrlo opasno za upotrebu. Jednostavno ga radije držite u frižideru ili na nekoj srednjoj temperaturi. Kokosovo ulje je najbogatije zasićenim masnim kiselinama ali i proteinima i fitohormonima zbog čega je izuzetno za negu kože i kose. Sva zasićena ulja su veoma dobri čistači i omekšivači kože. Stoga se palmino ulje najviše koristi za izradu sapuna. Ovde možete pogledati tabelu sa odnosom zasićenih i nezasićenih masnih kiselina u nekim uljima koja se koriste.

 

Potencijalna toksičnost

 

Kad smo kod toksičnosti ulja, to se odnosi na njihovu zasićenost/stabilnost. Polinezasićena ulja su vrlo nestabilna i brzo se užegnu i poprime neprijatan miris. Takva ulja imaju kratak rok trajanja i ambalaža igra važnu ulogu u njihovoj prezervaciji. Takođe, ulja čuvaju sama sebe zahvaljujući antioksidansima (npr. suncokretovo ulje sadrži velike količine vitamina E koji je dobar antioksidans). Stabilnosti ulja doprinose i tzv. eterična ulja koja imaju izraženo biološko delovanje i antioksidativna svojstva njihovih komponenti (uglavnom biljnih pigmenata) i neretko se dodaju baznim uljima upravo kao prezervativi. Važno je da su ulja koja se koriste u roku trajanja, pa čak i kada su u roku trajanja još je važnije kako su bila skladištena pre upotrebe. Najbolje bi bilo držati ih na tamnim mestima, u staklenim, tamnim ambalažama i izbegavati topla mesta.

Preporučujem da kupujete manje militraže, koliko god veće pakovanje bilo isplativije, ako ga ne možete potrošiti relativno brzo, nemojte rizikovati. Naš organizam sam produkuje vitamin E i druge antioksidanse, a danas ih možete kupiti, kako biste ih sami dodali vašim negujućim uljima. Isto tako, možete dodati i eterična ulja ali ukoliko dobro ne poznajete njihova svojstva ne preporučujem da to sami radite. Kada sve to uzmete u obzir radije se odlučite za neko provereno i kvalitetno, pažljivo upakovano biljno ulje sa već prisutnim antioksidansima, eteričnim uljima itd. Kod nas u Srbiji možete naći jako lepa biljna ulja poput Weleda, Sofi, All Nut, Alverde… Ako kupujete ulja u zdravim hranama, uvek birajte hladno ceđena ulja jer su ona najočuvanija i vrlo “samostalna”.

 

Eterična i prirodna biljna ulja nisu sinonimi

 

Važno je znati da eterična ulja i prirodna biljna ulja nisu sinonimi. Eterična ulja se dobijaju destilacijom i vrlo su “jaka”, sadrže velike količine gorkih i drugih materija. Aromaterapeuti ih dodaju negujućim, biljnim uljima kako bi obogatili njihov sastav i delovali kako na čula tako i na telo. Prirodna biljna ulja dobijena su uglavnom iz semena ili ploda biljke, uglavnom hladnim ceđenjem. Ova ulja su neretko obogaćena ekstratima biljaka i zovu se bazna ulja. Postoje i različite metode ekstrakcije ulja, ali se preporučuje upotreba nerafinisanih, hladno ceđenih ulja jer se na taj način čuva njihov lipidni sastav i ograničava iritantna nusprodukcija.

 

Kako ja koristim biljna ulja

 

Moj omiljeni deo nege su ulja. S obzirom da se radi o lipofilnim komponentama, ja ulja koristim uglavnom na vlažnoj koži ili im dodajem skvalan (brenda The Ordinary, poreklom iz masline) u svrhe bolje apsorpcije. Sva ulja čuvam u svojim kutijama, na tamnom i što hladnijem mestu u sobi. Nikada ne otvaram ulja koja neću aktivno koristiti u narednom periodu. Kada ih imam više koristim ih najviše po dva naizmenično. Utrljavam ih uglavnom nakon tuširanja, kružnim pokretima prema srcu kako bi se ubrzala cirkulacija i pospešila apsorpcija ulja u kožu. Najnovije pravilo kod mene jeste nega bar jednom dnevno, ako se kupam više puta, onda svaki put nakon tuširanja. Ono što mogu da kažem jeste da je koža vidno u boljem stanju svakim danom kao i da je postala vrlo elastična i gipka. Ulja su ulja i pružiće vam lepu negu, ali ako želite poseban ugođaj za sva čula i celo telo savetujem vas da odaberete neko masažno ulje bogato eteričnim uljima i uživate.


 

Koja ulja ceniti i kako ih odabrati?

 

To zavisi od vaših interesovanja i logike. Naravno, širok spektar znanja iz raznih oblasti je potreban da biste sami shvatili šta od svega onoga dostupnog na tržištu zaista vredi i koliko. Postoje stvari na koje biste trebali obratiti pažnju prilikom kupovine – što više toga je navedeno, lakše vam je da proverite sami. Ovde konkretno mislim na latinski naziv roda i vrste biljke, deo biljke iz kojeg se dobija, način dobijanja, hemotip (glavne hemijske komponente), zemlja porekla, rok trajanja… to su smernice koje vam mogu otkriti mnogo toga o kvalitetu sirovina. U prilog tome dodeljuju se sertifikati koji potvrđuju da su reči brenda više od samog slogana.

Lično najviše volim da koristim Weleda ulja kada je nega kože u pitanju. Veliki je broj razloga zbog kojih se rado opredeljujem za ta ulja i više o samim uljima ćete čitati uskoro jer smatram da bi takav tekst bez prethodno opisanog značaja samih ulja bio nepotpun. Ovaj tekst je napisan na osnovu mog formalnog i neformalnog znanja stečenog na fakultetu i samostalnim istraživanjem i pretragom literature. Cilj mi je bio podstaći sve devojke koje ovo čitaju da sa razumevanjem pristupaju nezi svoje kože jer tako nikada neće pogrešiti.

Uskoro čitajte o pomenutim biljnim uljima i njihovim odnosom masnih kiselina i vitamina kao i moje savete kako da istim, negujete svoj tip kože.

Do sledećeg članka,

Anđela

3 Responses

What do you think?

Your email address will not be published. Required fields are marked *